ZEN MAJSTOR KOJI JE VLADAO NBA LIGOM! Vodio Džordana i Kobija, osvojio 11 titula, A LJUBIO ĆERKU VLASNIKA LEJKERSA!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Fil Džekson je proslavio 81. rođendan kao trener sa 11 NBA titula, najviše u istoriji lige, koje je osvajao sa Čikago Bulsima i Los Anđeles Lejkersima.
- Njegov pristup je spajao meditaciju, filozofiju i psihologiju, a kroz trougaoni napad vodio je Džordana i Kobija do šampionskih dinastija.
Fil Džekson proslavio je svoj 81. rođendan 17. septembra, ali njegova priča odavno je prerasla granice košarke.
Bio je igrač, trener, filozof, buntovnik, ljubitelj meditacije i čovek koji je u svlačionicu NBA superzvezda uneo stvari koje su mnogima delovale potpuno nezamislivo.
Fil Džekson nikada nije bio trener koji se uklapao u kalup. Dok su NBA svlačionice uglavnom počivale na strogoj disciplini i autoritetu trenera, on je u svoj rad unosio filozofiju, meditaciju i psihologiju. Verovao je da najveće zvezde ne možeš naterati da slede sistem – moraš ih ubediti da u njemu vide smisao.
Taj neobični pristup odveo ga je do samog vrha NBA lige. Džekson je postao trener sa najviše šampionskih titula u istoriji – čak 11 puta je podizao trofej, gradeći dinastije sa Majklom Džordanom i Kobijem Brajantom.
A iza tog neverovatnog trofejnog bilansa krije se život koji je sve samo ne običan.
Sin sveštenika koji je krenuo potpuno drugim putem
Džekson je rođen 17. septembra 1945. godine u Dir Lodžu u Montani, a odrastao je u Severnoj Dakoti. Njegovi roditelji bili su pentekostalni sveštenici, pa je detinjstvo proveo u veoma strogo religioznom okruženju.
Roditelji su čak želeli da jednog dana krene njihovim putem i postane sveštenik.
Ali Fil je imao druge planove.
Bio je izuzetno talentovan sportista, a košarka mu je otvorila vrata Univerziteta Severne Dakote. Tamo je, osim košarke, studirao psihologiju, filozofiju i religiju.
Upravo će te tri oblasti kasnije postati ključ njegovog trenerskog rada.
Od „hipija“ do NBA šampiona
Godine 1967. izabran je na NBA draftu kao 17. pik od strane Njujork Niksa.
Nije bio superzvezda. Bio je koristan, čvrst i inteligentan igrač, a najveći deo NBA karijere proveo je upravo u Niksima. Sa njima je osvojio titule 1970. i 1973. godine. Kasnije je igrao i za Nju Džersi Netse, gde je u jednom trenutku bio i pomoćni trener-igrač.
Ali upravo tokom igračkih dana počinje da se rađa čovek koji će kasnije postati "Zen majstor".
Džekson je istraživao različite duhovne i filozofske tradicije, interesovao se za meditaciju i učio od Lakota Sioksa. Prema „Vašington Postu“, pripadnici tog naroda dali su mu nadimak „Brzi orao“.
Istovremeno je među saigračima stekao reputaciju svojevrsnog hipi buntovnika.
Nije se uklapao u klasičnu sliku profesionalnog sportiste i upravo u tome je možda bila njegova najveća snaga.
Kada je postao trener, niko nije očekivao čudo
Posle igračke karijere nije odmah dobio mesto u NBA.
Radio je u nižim ligama, a 1983. preuzeo je Albanije Petruonse u CBA ligi. Već naredne godine osvojio je šampionsku titulu, a 1985. proglašen je za trenera godine. Radio je i u Portoriku, gde je vodio Piratas de Kebradižas i Galjitos de Isabela.
NBA klubovi su ga dugo zaobilazili, a onda je stigao poziv koji mu je promenio život.
Čikago Bulsi angažovali su ga kao pomoćnog trenera 1987. godine.
Tamo ga je čekao čovek koji će promeniti istoriju košarke.
Džordan je bio superstar, a Džekson je odbio da ga tretira kao boga
Kada je 1989. postao prvi trener Bulsa, Džekson je nasledio ekipu koja je već imala jednog od najboljih košarkaša svih vremena.
Ali nije želeo da sve bude podređeno Džordanu.
Uveo je trougaoni napad koji je razvio Teksi Vinter i pokušao da od ekipe napravi sistem u kojem lopta i odgovornost kruže kroz svih pet igrača.
Džordan je morao da prihvati da više nije dovoljno samo da bude najbolji. I prihvatio je.
Rezultat?
Šest titula u devet sezona.
Čikago je osvajao prstenje 1991, 1992, 1993, 1996, 1997. i 1998. godine. U sezoni 1995/96. Bulsi su ostvarili tada rekordnih 72-10, a Džekson je dobio nagradu za trenera godine.
"Zen majstor" u svlačionici
Džeksonov nadimak nije nastao slučajno.
Njegov pristup bio je potpuno drugačiji.
Meditacija, svesnost, istočnjačka filozofija i tradicije američkih starosedelaca postali su deo njegove trenerske filozofije. U svojoj knjizi „Sacred Hoops“ opisao je kako je pokušavao da spoji hrišćansko nasleđe iz detinjstva sa Zen učenjima i tradicijom Lakota Siouxa. Sam je za sebe koristio izraz „Zen hrišćanin“.
U svlačionicu je čak uključio i učitelja meditacije Džordža Mamforda.
Mamford je radio sa Džordanom, a kasnije i sa Kobijem Brajantom i ekipama Lejkersa. Cilj je bio da igrači nauče da kontrolišu pažnju, smire um i ostanu prisutni u trenutku.
Džekson je koristio i elemente rituala inspirisanih domorodačkim tradicijama. Na sastanke je umeo da pozove ekipu udaranjem u indijanski bubanj, dok su u prostorijama stajali simboli poput drvenih strela i medveđih kandži.
Ali sam Džekson nije naročito voleo etiketu "Zen majstora".
Govorio je da je pre svega čovek koji meditira i posmatra svet "sa ivice kulture".
Onda je stigao Kobi – i još jedna dinastija
Posle šest titula sa Bulsima, Džekson je prešao u Los Anđeles.
Tamo su ga čekali Kobi Brajant i Šekil O'Nil.
Lejkersi su pod njegovim vođstvom osvojili tri uzastopne titule – 2000, 2001. i 2002. godine.
Kasnije se vratio u klub i dodao još dva prstena, 2009. i 2010, ovog puta predvođen Kobijem Brajantom i Pauom Gasolom.
Ukupno: pet titula sa Lejkersima.
Tako je čovek koji je već napravio dinastiju sa Džordanom napravio još jednu sa Kobijem.
Zato je njegovih 11 šampionskih titula kao trenera toliko neverovatno dostignuće.
A onda – ljubav sa ćerkom vlasnika Lejkersa
Dok je vodio Lejkerse, Džeksonov privatni život dobio je potpuno novu dimenziju. Godine 1999. počeo je vezu sa Džini Bas, ćerkom vlasnika Lejkersa Džerija Basa.
To nije bila kratka romansa.
Njih dvoje bili su zajedno godinama, a 2013. su se verili.
Džini je bila duboko povezana sa klubom, dok je Džekson bio čovek koji je Lejkersima doneo pet titula.
Njihova veza tako je spajala privatni život i NBA imperiju na gotovo filmski način.
Ali ljubavna priča ipak nije dobila srećan kraj.
Kada je Džekson 2014. preuzeo funkciju predsednika košarkaških operacija Njujork Niksa, kilometri su počeli da rade protiv njih.
U decembru 2016. objavili su da su raskinuli veridbu.
Kao razlog naveli su profesionalne obaveze i geografsku udaljenost, uz poruku da će i dalje podržavati jedno drugo. Džini je tada rekla da će Džeksona uvek voleti, ali da su Lejkersi ljubav njenog života.
Dva braka, petoro dece i život van reflektora
Pre Džini Bas, Džekson je imao dva braka.
Prvi put se oženio Maksin 1967. godine, a brak je trajao do 1972. Drugi put se venčao sa Džun 1974. godine.
Sa njom je dobio četvoro dece, dok iz prvog braka ima još jedno dete.
Ukupno ima petoro dece i osmoro unučadi.
Njegov drugi brak takođe je bio pogođen zahtevima trenerskog života. Kada je preuzeo Lejkerse, Džun nije želela da se preseli u Los Anđeles, a Džekson je kasnije podneo zahtev za razvod.
I to je možda jedna od manje poznatih strana njegove priče: čovek koji je uspeo da kontroliše svlačionice pune egoističnih superzvezda nije uvek uspevao da svoj privatni život drži pod istom kontrolom.
Knjiga koja je otkrila njegov svet
Džekson je 1995. objavio knjigu "Sacred Hoops", u kojoj je detaljno opisao svoju filozofiju, odnos prema košarci i potragu za duhovnim mirom.
Njegova glavna ideja bila je jednostavna, ali potpuno drugačija od klasičnog sportskog mentaliteta:
"Ja" mora da postane deo "mi".
U njegovoj filozofiji nije bilo dovoljno imati najboljeg igrača. Morao je da postoji tim. Knjiga je postala jedno od poznatijih dela o psihologiji sporta i njegovom načinu rada.
Čovek koji je promenio NBA
Džekson je 2011. završio trenersku karijeru.
Tri godine kasnije vratio se u Njujork, ali ovog puta kao predsednik košarkaških operacija Niksa. Ta epizoda nije donela uspeh kakav je imao na klupi, a funkciju je napustio 2017. godine.
Ali ono što je uradio pre toga ostalo je gotovo nedodirljivo.
11 NBA titula kao trener.
Vodio je Majkla Džordana, Skotija Pipena, Denisa Rodmana, Kobija Brajanta, Šekila O'Nila i Paua Gasola.
Osvojio je titule u dve različite ere i sa dve potpuno različite dinastije.
U Kuću slavnih primljen je 2007. godine, a 2022. je izabran među 15 najvećih trenera u istoriji NBA.
A sada mu se sprema još jedno veliko priznanje.
Lejkersi će mu 9. aprila 2027. otkriti statuu ispred svoje arene, čime će njegovo ime zauvek biti uklesano među najvećim legendama franšize.
Od sina dvojice pentekostalnih sveštenika, preko NBA igrača i "hipi buntovnika", do čoveka koji je meditacijom, filozofijom i neobičnim metodama vodio Džordana i Kobija do vrha sveta.